O nama

Klaster u uzgajanju konoplje, kako udruženi da opstanemo u teškim vremenima.

Bojan T.Dragićević

Klaster, kooperativa ili zadruga. Treća reč izaziva gorku uspomenu na socijalističke privredne zajednice. Danas je to jedna od malih šansi da velike koorporacije ne naprave monopol na našoj dedovini.
 
U ovom trenutku u balkanskim državama ne postoji institucija, zadruga ili organizacija koja ima organizovan proces gajenja, otkupa, prerade i prodaje industrijske konoplje.
Neophodne su organizacione pripreme i planovi našeg regiona kako bi ozbiljno ušao na evropsku i svetsku scenu.

Danas, posao sa industrijskom konopljom je jedan od najprofitabilnijih poslova u svetskoj ekonomiji. Vlade prilagođavaju zakone kako bi njihovi poljoprivrednici bili što konkurentniji i na vreme “uzeli deo kolača” u ovom velikom biznisu.
Ko se organizuje na vreme, veće su mu šanse za bolji plasman na tržištu i veću zaradu.
Srbija i balkanski region imaju šansu da uhvate “poslednji voz” u ovoj profitabilnoj trci ili će kasnije kao po običaju da skupljaju mrvice ne sa stola, nego sa poda.

Kod nas država i tužilaštvo se na jedan indiskretan i perfidan način trude da unište ovu biljku ”mučenicu”.
Podsećam, promet 2021. godini, samo u Evropi bio je oko 57 milijardi evra. Srbija i region zaslužuju po kvalitetu i tradiciji uzgajanja konoplje bar 10-15% ukupnog prometa.
Od konoplje možemo da pravimo sve, od hrane, garderobe, plastike, gradjevinskog materijala do svih varijanti pogonskog goriva i najsavremenijih baterija.
Biljka koja nas je hranila i oblačila i u ratu i u miru. Sa njom smo prolazili vekovima kroz dobro i kroz zlo.

Kabaina(CABAINA) kao krovni klaster konopljara Balkana sprema strategiju za narednih nekoliko godina. Ova zajednica ima cilj da stvori jaku zadrugu koja ima zagarantovan otkup.
 
U cilju postizanja što produktivnijeg poslovanja i trenutnim “statusom quo” kasnimo za ostatkom civilizacije.
CABAINA je pred varolizacijom ugovora sa jakim stranim partnerom.

Koji su početni koraci organizacije klastera?

Uloga CABAINA je da napravi projekciju potencijala uzgoja konoplje kako u Srbiji tako i na Balkanu. To znači da isparceliše regije koje su pogodne za uzgoj različitih sorti konoplje. Nije dobro da uzgajamo istu sortu konoplje na Zlatiboru i u Vladičinom Hanu. Zbog toga se pravi plan kvaliteta i kvantiteta odredjenih sorti semena.
Kada gajimo konoplju, kao i svaku drugu poljoprivrednu kulturu najbitniji je otkup.
Na toj osnovi planira se jedan veliki i nekoliko malih otkupnih centara.

CABAINA hoće da mapira Srbiju po interesovanju proizvođača kako bi napravili plan za lokalne otkupne centre, pre svega zbog sigurnog otkupa. Tako se smanjuje nepotrebna potrošnju energenata prilikom transporta. To direktno utiče i na učinak konoplje u smanjenju zagađenja ugljen dioksifom
.
Još jedan od kurioziteta ove poluzabrenjene biljke u našem “genijalnom” društvu. Konoplja je “karbon negativna” što znači da čisti vazduh od ugljen dioksida.
U budućnosti će se učinkom smanjenja karbona trgovati na berzi. Proizvodjači će više novca zarađivati trgovinom tih “ekoloških hartija od vrednosti” nego samom proizvodnjom, što čini konoplju dodatno isplatljivom.
 
Cilj je da u drugoj etapi lokalni proizvodjači budu i akcionari otkupnih centara. To znači vlasništvo 50%. Taj partnerski pristup obezbediće veću zaradu proizvođačima zato što ne isporučuju samo sirovine već učestvuju u podeli profita. Ovakvo poslovanje sa partnerskim odnosom daje svim akcionarima u klasteru veći osećaj pripadnosti u kooperativi.
 
Pored mapiranja parcela za sadnju konoplje biće uradjena procena potrebne mehanizacije i odredjene povoljnosti za prve otkupne centre.
 
CABAINA pored tržišta ima i ulogu obezbedjivanja semena i ostalog repromaterijala. Posle analize površina za sadnju, konopljarima se daje seme i ostali potrebni repro materijal. Uzgajivač ga dobija besplatno i vraća ga posle žetve kroz robu u partnerskim otkupljivačkim stanicama po principu bezkamatnog kreditiranja.

Filosofija poslovanja nije moderna “da kupujemo jeftino od siromašnog konopljara i prodajemo preskupo”, već gledamo stvari dugoročno. Hoćemo da stvorimo jaku mrežu uzgajivača koju ne može lako da porazi velika mega korporacija.
 
Ovakvi primeri zadrugarstva postoje u svetu.